Srce zime

Начало книги

Tri su svetiljke - bilo je to više nego dovoljno - treperavo osvetljavale sobicu bleštavo belih zidova i tavanice, ali Siejn je netremice gledala debela drvena vrata. Znala je da to nije logično; čak glupavo od jedne Predstavnice Belih. Tkanje saidara koje je tutnula oko dovratka donosilo joj je povremene tihe odjeke udaljenih koraka odnekud iz spletova hodnika iza vrata, i oni su se gubili gotovo čim bi ih čula. Beše to nešto jednostavno, čemu ju je naučila prijateljica iz davno minulih polazničkih dana, ali to ju je upozoravalo pre nego što se iko približi, premda malo ko silazi tako duboko, do drugog podruma.

Njeno tkanje pokupi udaljeno cijukanje pacova. Svetlosti! Kada je poslednji put uopšte bilo pacova u Tar Valonu, u samoj Kuli? Je li neki od njih uhoda Mračnog? Uznemireno je ovlažila usne. Logika ovde ništa ne vredi. Tačno, premda nelogično. Došlo joj je da se nasmeje. S naporom se povukla s ruba histerije. Razmišljaj o nečemu drugom, a ne o pacovima. Nečemu što nije... Iz odaje iza nje začu se prigušeno skičanje, koje se pretvori u potmule jecaje. Pokušavala je da ne sluša. Usredsredi se!

Читать дальше →