Sećanje na svetlost

Начало книги

Baird stisnu novčić između palca i kažiprsta. Veoma se onespokojio kada je osetio kako je metalaird stisnu novčić između palca i kaž iprsta. Veoma se onespokojio kada je osetio kako je metal gnjecav. On skloni palac. U tvrdom bakru sada je jasno bio utisnut njegov otisak i presijavao se na kolebljivoj svetlosti baklje. Osećao se promrzlo, kao da je čitavu noć proveo u podrumu.

Creva su mu zakrčala. Opet.

Severac jače zaduva, a baklje zatreperiše. Baird je sedeo leđima oslonjen na jedan veliki kamen blizu središta ratnog tabora. Gladni ljudi gunđali su dok su grejali ruke oko vatri; zalihe hrane odavno su im se pokvarile. Drugi obližnji vojnici počeše da spuštaju na zemlju sve metalno što imaju - mačeve, kopče za oklope, verižnjače - kao rublje koje treba da se osuši. Možda se nadaju da će se metal vratiti u uobičajeno stanje kada sunce grane.

Baird nekadašnji novčić uvalja u kuglicu. Svetlost nas saklonila, pomislio je. Svetlosti... Baci kuglicu u travu, pa pruži ruku i uze kamenje koje je obrađivao.

Читать дальше →