Црна стрела

Начало книги

Једног после поднева, у позно пролеће, чуло се у неуобичајено време звоњење звона са танстолског замка. Далеко и близу, у шуми и у пољима поред реке, народ је напуштао своје послове и журио у правцу одакле је звук допирао. У засеоку Танстол стајала је група сеоске сиротиње и чудила се том позиву.

Заселак Танстол у то време, за владе старог краља Хенрика VI, имао је готово исти изглед као и данас. Двадесетак кућа од масивне храстове грађе стајало је раштркано у дугачкој зеленој долини, која се дизала од реке. У подножју, друм је прелазио преко моста, успињао се на другој страни и ишчезавао у шумарцима на свом путу за замак и даље за холивудску опатију.[1] У средини засеока налазила се црква окружена тисовима. Падине су на свим странама биле крунисане и цео видик оивичен зеленим брестовима и тек олисталом храстовом шумом.

Близу моста, поред каменог крста на Једном брежуљку, беше се окупила група — пет-шест жена и један висок човек у кошуљи од грубе сељачке тканине — и расправљала о томе шта ли то звоно најављује. Гласник је прошао кроз заселак пре пола часа и испио крчаг пива у седлу, јер није смео да сјаше због хитности поруке коју је носио. Али ни он сам није знао о чему се ради; требало је само да преда запечаћена писма сер Денијела Бреклија сер Оливеру Оутсу, свештенику, који је у господаревом одсуству управљао замком.

Читать дальше →