Solaris

Начало книги

U devetnaest časova brodskog vremena sišao sam, prolazeći pored onih što su stajali pokraj bunkera, metalnim lestvama u unutrašnjost kapsule. U njoj je bilo upravo toliko mesta da se mogu dići laktovi. Nakon priključenja spojnice s vodom koji je virio iz zida skafander se naduvao i otad nisam mogao da načinim ni najmanji pokret. Stajao sam ili, tačnije, visio — u vazdušnoj postelji, potpuno sjedinjen s metalnom korom.

Digavši oči, ugledah kroz oblo staklo zidove bunkera i, nešto više, nagnuto nad njim Modarovo lice. Odmah je nestalo i izgubilo se u mraku, jer je odozgo spušten teški zaštitni zatvarač. Čuo sam osam puta ponovljen fijuk električnih motora koji su pritezali zavrtnje. Zatim — šištanje vazduha puštanog u amortizatore. Oči su mi se privikavale na mrak. Već sam razaznavao bledozelenu konturu jedine kazaljke.

„Spreman, Kelvine?” razleže se u slušalicama.

„Spreman, Modare”, odgovorih.

Читать дальше →