Непобедиви

Начало книги

„Непобедиви”, крстарица друге класе, највећа јединица којом је располагала база у сазвежђу Лире, ишао је фотонском линијом кроз крајњи квадрат сазвежђа. Осамдесет три члана посаде спавало је у тунелском хибернатору централног спрата. Пошто је пут био релативно кратак, уместо потпуне хибернације примењен је појачани сан, у коме температура тела не спада испод десет степени. У кормиларској кабини радили су само аутомати. У њиховом пољу виђења, на нишанском крсту, налазио се сунчани диск, једва нешто ужаренији од обичног црвеног патуљка. Када је његов круг заузео половину ширине екрана, анихилациона реакција је обустављена. Извесно време у целом броду владала је мртва тишина. Безвучно су радили аклиматизатори и бројчане машине. Престала је најделикатнија вибрација која прати емитовање светлосног стуба што је претходно излазио из крме и који је као бескрајно дуг мач заривен у мрак потиском покретао брод. „Непобедиви” је ишао истом брзином, блиском брзини светлости, беживотан, глух и на изглед празан.

Читать дальше →