Напеви далеке Земље

Начало книги

Лора је чекала под стаблима палми, посматрајући море. Клајдов чамац већ се могао разабрати као мајушна избочина на далеком обзорју, једина неправилност на савршеном споју мора и неба. Размере су му се повећавале из минута у минут, све док се није одвојио од једноличне плаве кугле која је опасивала свет. Сада је могла да види Клајда како стоји на прамцу, са руком преко иврага, непомичан попут каквог кипа док покушава да је уочи међу сенкама обале.

„Где си, Лора?” зачу се његов жалобан глас из дио-наруквице коју јој је поклонио када су се верили. „Дођи да ми помогнеш, улов је повећи и не могу га сам однети кући.”

Тако, дакле! — помисли Лора. Због тога си ме, значи, позвао да похитам на обалу. Да би казнила Клајда прикладном мером забринутости, пустила га је да је узалудно зове чак шест пута, па чак ни онда није притиснула предиван златни бисер којим се укључивао одашиљач, већ је лагано изишла из сенке великих стабала и кренула искошеном обалом.

Читать дальше →